Akvaristika : Akvaristika

Macropodus opercularis

2007-12-23T12:44:56Z

Ime-Macropodus opercularis

Porijeklo-Kina

Velicina-10cm

Voda-18-28�C

Akvarijum sa plivajucim biljem, Dobro ubiljeni akvarijum sa mogucnoscu za skrivanje.

Znaci dosta bilja ali iskonbinovano tako da ostane dosta prostora za plivanje.

Na jednog muzjaka mogu se drzati 2-3 zenke.

Ribe koje se przo razmnozavaju.

Gymnocorymbus ternetzi

2007-12-23T12:41:25Z

Gimnocorymbus ternetzi.

Domovina:)-Brazil(Mato Grosso), Bolivija.

Velicina-6cm.

Voda-22-26C

Mirne akvarijumske ribe, i ribe koje dugo zive.

Odgovara akvarijum sa puno trave.

I vremenom dolazi do izbledjivanj, tj. do gubljenja crne boje.

Preporucljivo je od 6. komada pa na gore, jer idu u grupama.

Zenke su malovece i deblje, dok su muzjaci manji i tanji

Nothobranchius annectens

2007-12-23T12:39:42Z

Nothobranchius annectens

Domovina-Tanzanija

Velicina-Muzjaci-4,5cm, a zenke ostaju malo manje.

Voda-22oC- 26oC

Ovo su ribice slicne i ostalim ribama, dje se zenka razlikuje po velicini od muzjaka tj. manja je i ima jace boje(sarenija).

Muzjaci imaju svijetloplavu boju do tirkiz,i pri kraju repa 10-12 linija crvene boje, a zenke imaju na kraju repa 10-12 linija sive boje.

Potreban je akvarijum dje je zadnji dio malo vise ubiljen, zbog njihovog malog rasta potrebno ih je drzati sa jako mirnim i manjim ribicama.

Hrana za njih su larve i to bi bilo jedino sto njima odgovara, suva hrana nije pozeljna.

Pterophyllum scalare

2007-12-23T12:39:03Z

Ime-Pterophyllum scalare

Porijeklo-Amazonsko korito

Voda-24-28�C

Velicina-15-25cm

"Kralj" akvarijumskih riba.

Akvarijum kojem je pozadina i strane sa dosta trave, u akvarijumu se drzi sa srednje velikim ribama(mirne vrste), manje ribe mogu biti pojedene

4-6 komada u jednom akvarijumu, po mogucnosti da su parovi. mogu se naci u raznim varijantama boja na primer: Crni, zlatni, marmorni, sivi.

Akvarijum 100cm duzine i preko 45cm visine.

Barbus titteya

2007-12-23T12:38:09Z

Puntius titteya, poznata je i pod raznim drugim sinonimima. Poput Barbus titteya i Capoeta titteya. Jedno vreme je �ak bila pogre�no identifikovana u nauci kao Barbus frenatus i pod tim imenom se vodila kao posebna vrsta dok se nije utvrdilo da je u pitanju ista riba.

Naj�e��e je na zapadu u obi�nom govoru prisutno ime Cherry barb, koje se prevodi bukvalno na sve jezike. Taj trend je prisutan i kod nas pa �ete dosta puta �uti nazive tre�njica, tre�njeva, tre�nja barbus; mada je stariji hobisti kod nas zovu jednostavno titeja.

Nadimak tre�njica, dobila je zbog jedne izrazite osobine mu�jaka da se boji u tre�nja crvenu boju, naro�ito pred mrest, kada postaje izrazito sjajno crven. Ina�e riba poseduje par brkova tik iznad gornje vilice na samim krajevima usana. Le�a su braonkasto-crvena sa primesama zelene boje. Peraja su crvena. Crna isprekidana pruga se pru�a du�inom cele bo�ne strane ribe. Iznad iste nalazi se svetla��uta linija koja se takodje isprekidano pru�a preko cele bo�ne strane tela. Odrasli primerci dosti�u du�inu od 5 cm. Mu�jaci su generalno ve�i od �enki i vitkiji, tj �enke su okruglijeg oblika tela. �enke su generalno svetlije, braonkaste boje. �ivotni vek ovih ribica je u proseku oko 4 godina ali ima dokumentovanih slu�aja da do�ive i do 7. ali vrlo retko.

Kao �to smo i pomenuli gore, u vreme mresta mu�jak se oboji u crvenu boju. Razmno�avaju se poput ve�ine ikra�ica i potrebno je za�titi oplodjena jaja mre�om ili gustim biljem poput javanske mahovine ( Vesicularia dubyana ) da roditelji ne bi pojeli istu. Pojedini uzgajiva�i preporu�uju ja�u ishranu pre i tokom mresta i to prete�no �ivom hranom. Pre mresta trebalo bi pove�ati temperaturu vode na 26. do 27. stepeni celzijusa, a trebalo bi koristiti kiseliju vodu tvrdo�e 4-10 dH, pH vrednosti 6 - 6,5. Par zna da baci od 200. do 300. jaja prilikom mresta. Za mrest treba koristiti poseban akvarijum, dosta taman jer ne voli mnogo osvetljene akvarijume, jer u ukrasnim akvarijumima nema neke velike �anse za uspeh. Roditelje bi trebalo prebaciti nazad u ukrasni akvarijum nakon izleganja mla�i, �to obi�no bude nakon 24. �asa, jer imaju tendenciju da pojedu istu.

Za dr�anje istih potreban vam je akvarijum od minimum 50 cm du�ine i 35 litara zapremine. Po�eljno je da isti bude dobro zasa�en jer ova riba voli senovita i tamna mesta. Ne voli presvetle akvarijume gde nema mesta za skrivanje. Riba za razliku od ostalih svojih srodnika nije jatna, nego formira parove. Po�eljno bi bilo da parametri vode u kojoj obitava budu slede�ih vrednosti pH 6-7.5 ( optimalno 6.5 ), 4-18 dH ( optimalno 8 ), 23-27 stepena celzijusa. Voli mirnu vodu, tako da se jaka cirkulacija vode ne preporu�uje kad je dr�anje iste u pitanju.

Puntius titteya poti�e iz kiselih i crnih voda �ri Lanke ali se danas masovno komercijalno uzgaja u ribnjacima jugoisto�ne Azije, gde se mo�e na�i prisutna kako u rekama tako i jezerima. Ova riba je tako�e prisutna i u ekosistemu Floride, gde se najvi�e uzgaja za tr�i�te Severne Amerike. Divlja forma ribe je dosta retka u akvaristici i gotovo svi primerci dolaze sa komercijalnih farmi i uzgajani u zatvorenim ve�ta�kim sistemima. Svojevremeno je u �ri Lanci zbog preteranog lovljenja i prodaje bila na ivici istrebljenja u sopstvenom habitatu iz kog poti�e ali je prethodnih godina taj trend zaustavljen i zapo�ete su akcije za obnovu stani�ta istih i njen povratak u ve�inu voda odakle poti�e.

Vrlo miroljubiva ribica, ali treba izbegavati njeno me�anje sa preterano aktivnim, kao i sa robusnim i grubim vrstama. Hijerarhija je izra�ena, naro�ito me�u mu�jacima. Veoma je lep prizor kada dva mu�jaka izvode neku vrstu ritualnog plesa tj borbe. Tada u krugovima plivaju jedan naspram drugog sa ra�irenim perajima, poja�avaju svoju crvenu boju i �ikaju jedan drugog sve dok jedan ne popusti i povu�e se. Lepa osobina ove vrste je �to obi�no mu�jak koji je pobednik ovog duela ne juri i ne maltretira pora�enog, koji se mirno povu�e i prihvati svoje mesto u hijerarhiji.

Puntius titteya je riba koja se definitivno preporu�uje po�etnicima i ljudima koji nemaju mogu�nost da dr�e akvarijum velike zapremine. Njihova osobina da �ive u parovima, �ini ih posebnim u odnosu na sve srodne vrste, koje prete�no �ive u jatu. U malom i gusto zasa�enom akvarijumu, par Puntius titteya mo�e biti prelep ukras va�e sobe ili stana.

(Magla)

Paracheirodon innesi

2007-12-23T12:36:26Z

Ime-Paracheirodon innesi ili neonke

Porijeklo-Kolumbija, Peru, Brazil,

Velicina-4cm

Voda-24-28�C

Ribe koje su nazvane brojem 1. u svijetu, zbog popularnosti prema tim ribama.

Ribe jakih boja, koje zive u grupama, tj. ribe koje treba drzati u vecem broju recimo 10 komada u jednom akvarijumu.

Njihova crvena i neonplava boja dovodi do zivahnijeg izgleda u akvarijumu.

Poecilia reticulata

2007-12-23T12:35:42Z

Ribe koje su poznate kao Guppy, zbog njihovog prebrzog razmnozavanja, nazvali su ih milionske ribe :wink:

Nosece zenke drzati odvojeno u mrijestni akvarijumcic sa dosta Javanske mahovine, tako da novorodjene ribice imaju dje da se sakriju u suprotnom ce ih zenka pojesti.

Ribice koje imaju najrazlicitije boje, idu u akvarijume sa mirnim ribicama.

Drzati ih jedan muzjak tri zenke, i akvarijum koji je dobro ubiljen.

Ime-Poecilia reticulata

Porijeklo-Trinidad, Venecuela, severni dio juzne Amerike:D

Velicina-Muski 4-5cm, zenke 6cm.

Voda-23-26�C

Danio rerio

2007-12-23T12:35:08Z

Razlika medju polovima: muzjak je znatno vitkiji od zenke.Zebrica je jedna od najomiljenijih riba i zato se najcesce pored gupija nalazi u akvarijumu pocetnika. Potice iz tekucih voda Istocne Indije. U Evropu je uvezena 1905. god. i privlacila je veliku paznju. Jos uvek je omiljena i rasirena kao i tada.

Zebrica poraste 4 do 5 cm i ima lepu boju.Ledja su smedjemaslinastozelene boje, trbuh zutobeo, a sa strane je svetlucajuceplave boje. Sa strane su cetiri zlatnosvetlece pruge koje se protezu od skrznog poklopca do repnog peraja. I podrepno peraje je plavozlatno-crnasto. Kod zenke, koja je nesto manja od muzjaka, zlatna boja prelazi u srebrnu.

To je skromna riba koja jede svaku hranu, kako zivu, tako i suvu. U pogledu kvaliteta vode nije probirac. Mozomo je gajiti i u potpuno tvrdoj vodi preko 20 dH. Najbolje joj odgovaraju temperature izmedju 22 i 25`C, mada joj nista ne smeta ako se temperatura snizi i na 18`C (niza ne sme biti).

Posto su ovo izraziti predstavnici riba koje zive u jatima, najbolje ih je naseliti u duge i niske akvarijume., kako bi dosle do punog izrazaja. Pogled na jato zlatnoplavih ribica, koje zivahno plivaju po akvarijumu, je veoma lep. Cesto se u akvarijumu i mreste, ali postoji bojazan za podmladak, jer odrasle ribe smesta pojedu ikru. Zebrica je veoma miroljubiva ribica, koja je idealna za zajednicki akvarijum. Ipak, moramo racunati na njihovu zivahnost i da, uglavnom, zauzimaju gornje slojeve akvarijuma., zbog cega mogu smetati nekim mirnijim ribama. Najbolje je da ih naselimo u zajednicki akvarijum sa srodnim vrstama, kao sto su biserna zebrica, leopard zebrica, teckasta zebrica ili sa drugim mrenama.

Mozemo ih naseliti u manj akvarijum, ali u njemu nikada nece dostici takvu razigranost i zivahnost kao u velikom akvarijumu. Za razmnozavanje mozemo uptrebiti manji akvarijum koji mora biti pripremljen tako, da roditelji ne mogu pojesti svoja jaja. u sredinu akvarijuma. postavimo buket sitnolisnatog bilja, a kao podloga neka sluzi krupnozrni pesak da bi se jaja zastitila od para. Sveza voda stimulise odlagenje jaja. Uvece par preselimo u tako pripremljen akvarijum. Obicno se par mresti vec drugo jutro. Ovde moramo istaci da ova vrsta zahteva suncevu svetlost, zato akvarijum za razmnozavanje postaviti na tako mesto, gde ce do njega dopirati jutarnji suncevi zraci. Muzjak okruzuje zenku na razlicite nacine; stisnu se jedno uz drugo i pocinju odlagati jaja. Sitna jaj polaze zenka, oplodjava ih muzjak. Ikre padaju na dno akvarijuma. Ponekad muzjak u trenutku pritisne zenku, te odmah odlozi jaja i onda se razilaze. Na taj nacin je ceo postupak jedva primetan. Za nekoliko sati mrescenje se zavrsava. Ako hocemo vise podmlatka, onda moramo par odmah odstraniti.

Mnogi odgajivsaci isticu da treba dati u akvarijum za mrescenje dva do tri muzjaka na jednu zenku. Medjutim, istrazivanja su pokazala da se zenka celo vreme mresti sa jednim muzjakom. Ako damo celo jato tih ribica u akvarijum za gajenje i postavimo vise zbunjica rastinja, opazicemo da ce se muzjaci truditi da zauzmu svaki svoj reon, koji ce cuvati. Zenke, koje su zrele za mrescenje, primame muzjaci svaki u svoj reon. Medjutim pod takvim uslovima je tesko da muzjaci zadrze svoj roen, pa se zato menjaju. To je dokaz da je pri mrescenju pirsutan samo jedan muzjak, a da drugi smetaju.

Posle 24 do48 sati se izlegu iz jaja male larve, koje vise na staklu i na biljkama dok im ne iscezne vrecica sa zumancetom. Kad podmladak propliva, odmah pocne da trazi hranu i to ne samo sitnu zivu, vec i suvu hranu. Ako ih hranimo zivom hranom vrlo brzo rastu, ali ne smemo zaboraviti na cesto menjanje vode. Ribe su vrlo produktivne , jer posle tir do cetiri nedelje su ponovo spremne za mrescenje. Treba da podvucemo da ta akvarijumska riba jos uvek ocarava i stare iskusne akvariste, posebno zbog svoje zivahnosti. Kao i kod drugih riba, tako i kod ovih, ne mozemo uvek biti zadovoljni kvalitetom koji nude u prodavnicama. Izrazitos boja jos ni izdaleka ne odgovara prvobitnoj boji i ponekad vidimo samo blede, slabo obojene primerke. Pri gajenju ove vrste riba morali bi se potruditi da ona ostane takva kakva je u prirodi!

Ciklidi...

2007-12-23T12:32:29Z

1)Africki ciklidi...

AULONOCARA OB

COPADICHROMIS BORLEYI (KADANGO) - RED FIN

CYRTOCARA MOORII

LABEOTROPHEUS TREWAVASAE (CHILUMBA)

LABIDOCHROMIS RED TOP MBAMBA BAY

MELANOCHROMIS INTERRUPTUS

METRIACLIMA ESTHERAE

PROTOMELAS CF. VIRGATUS (LIKOMA)

PSEUDOTROPHEUS DEMASONI

PSEUDOTROPHEUS ELONGATUS RUARWE �NEON SPOT�

PSEUDOTROPHEUS ELONGATUS MPANGA

PSEUDOTROPHEUS SOCOLOFI

PSEUDOTROPHEUS SP. �MSOBO� (MAGUNGA))

2)Americki ciklidi...

ASTRONOTUS OCELLATUS - OSKAR

CICHLASOMA OCTOFASCIATUM - JACK DEMPSEY

CICHLASOMA ORINOCENSE

GEOPHAGUS BRASILIENSIS

NANDOPSIS �CICHLASOMA� SALVINI

VIEJA SYNSPILUM

Aphyosemion australe

2007-12-23T12:31:28Z

Aphyosemion australe pripada porodici kili ribica.Ako neko zna jos nesto sto se tice mresta ,paranetara vode i drugih stvari neka napise.

Ima jos jedna zanimljiva prica vezana za ovu ribu:

Kazu da joj se ikra moze prenositi putem poste.Cuva se u tresetu i tako putuje!

Na slici je prikazan muzjak.Zenke su bez boje i ovako lepih peraja.

Betta splendens

2007-12-23T12:30:46Z

Ime-Betta splendens( poznatiji kao borac)

Porijeklo-Tailand, Kambod�a, Jugoisto�na Azija

Velicina-8cm

Voda-25-30�C

Ovo su ribe kod kojih se muskarci bore i ne smije se drzati vise od jednog muzjaka u jednom akvarijumu, s�tim se mogu drzati 2-3zenke sa jednim muzjakom.

Drzati sa mirnijim ribama u akvarijumu, i takodje ribama koje nemaju obicaj da grickaju peraja drugim ribama jer ove ribe imaju malo veca peraja

Ne treba ga drzati sa zivorotkama i sa skalarima, jer moze da bude veoma agresivan prema tim ribama.

Preporucljiv akvarijum sa dosta bilja sto posadjenog sto plivajuceg.

Diskusi...

2007-12-23T12:29:12Z

Diskus je kralj ciklida, mnogima najljep�a i najtajanstvenija riba koja se u mnogim stvarima razlikuje od ostalih vrsta ciklida. Tjelo im je karakteristi�no spljo�teno u obliku diska. Svi diskusi dolaze iz podru�ja pritoka Amazone, dr�ave - Brazil, Peru, Kolumbija i Venecuela. Nikada se ne nalaze u samoj Amazoni ve� u njezinim mirnijim pritocima i jezerima. Dru�tvo im prave skalari, uaru i festivumi.

Kada nastupe redovita godi�nja izlijevanja rijeka, nastupa sezona parenja. Diskusi se najbolje osje�aju u mirnim izoliranijim jezercima. Zapa�eno je da su diskusi u podru�jima gdje nema drve�a koje stvara hlad, pa je samim time i voda toplija, boljega zdravlja a i vi�e se razmno�avaju. Vole mjesta gdje je drvo potonulo na dno, tvore�i svojim granama labirint prolaza. Za takva mjesta je njihov oblik tjela idealan, po�to mogu pro�i i kroz naju�e prolaze, te se odli�no kamuflirati od mnogobrojnih grabe�ljivaca.

Diskuse je prvi znanstveno opisao ihtiolog Dr. Johann Jacob Heckel. Tridesetih godina 20-og stolje�a akvaristi po�inju sa dr�anjem diskusa u akvarijima. 1949. godine W. T. Dodd po�inje sa prvim ozbiljnijim uzgojem. Tijekom godina akvaristi su odgonetnuli koje uvjete treba ispuniti da bi se mogli uzgajati diskusi. Do danas je uzgojen ogroman broj raznih varijanta diskusa, od kojih je ve�ina puno otpornija na akvarijske uvjete nego �to su to njihovi divlji ro�aci.

Danas su priznate dvije vrste diskusa, te pet podvrsta.

Symphysodon aequifaciata aequifaciata dolazi iz podru�ja zapadne Amazone, Rio Putumayo, Rio Nanay te oko Rio Tefe. Boje tjela im se uvelike razlikuju prema podru�ju gdje �ive. Obi�no su sme�e do zelenkasto-�u�kaste boje. Vertikalne pruge su slabo izra�ene i vremenom se gube. Pojavljuju se i crvene to�kice od sredine tijela prema repu, ponekad �ak i preko cijelog tijela. Temperatura vode 26-31�C, pH 5-7, dH 0-5.

Symphysodon aequifaciata axelrodi nastanjuje podru�ja oko Belema i Manausa, Rio Purus i Rio Urubus. Boja mu mo�e biti svjetlosme�a do tamnosme�a. Za razliku od Heckel diskusa, nema izra�enu petu vertikalnu prugu. Le�na i analna peraja mogu biti zeleno-plave ili crvenkaste. Spada me�u diskuse koji se lak�e odr�avaju. Iz Azije dolaze umjetno uzgojeni primjerci sa neprirodno izra�enim crvenim nijansama koje ubrzo izblijede. Temperatura vode 26-31�C, pH 5-7.5, dH 0-8.

Symphysodon aequifaciata haraldi nastanjuje podru�ja oko Manausa i Benjamin Constanta. Poprili�no su sli�ni svojim bliskim ro�acima sme�im diskusima. Boja im je sme�e grimizna sa plavim horizontalnim prugama. Temperatura vode 26-31�C, pH 5-7, dH 0-6.

Symphysodon discus nastanjuje podru�ja sredi�njeg Brazila oko Manausa � Rio Negro, Rio Xingu, Abacaxis i Trombetas. Tijelo im je pro�arano sa 9 vertikalnih pruga, od kojih su prva, peta i deveta izra�enije. Peta pruga prolazi kroz sredinu tjela i ona je najizra�enija i najdeblja. Prva pruga prelazi preko oka ribe, dok deveta prelazi preko po�etka repne peraje. Boja tijela je crvenkasta, pro�arana sa tirkiznim �ilicama. Podvrsta Symphysodon discus willischwartzi ima blje�e pastelene boje. To je najzahtjevniji i najmanje zastupljen diskus u akvarijima. Vjerovatno zbog toga �to su mu boje manje izra�ene u odnosu spram drugih vrsta diskusa. Te�ko ga je za uzgojiti, mu�jaci su otporniji nego �enke, zbog �ega ih dosta kri�aju sa drugim vrstama. Zahtjevaju jo� vi�u temperaturu vode od ostalih diskusa 27-32�C, pH 5.5-6.5, dH 0-3.

Naveli smo pet osnovnih podvrsta diskusa. Postoji jo� mnogo razli�itih geografskih varijacija diskusa te jo� vi�e umjetno uzgojenih hibridnih vrsta.

Diskusi su dru�tvene ribe i preporu�a ih se dr�ati u kolonijama od pet ili vi�e primjeraka. Usamljeni diskus �e biti pod velikim stresom i ne�e dugo pre�ivjeti. Prije nego �to kupite diskuse, dobro se informirajte o tome tko ih je uzgojio i u kakvim uvjetima. Potrebno je da kvaliteta vode u va�em akvariju bude �to sli�nija kvaliteti vode u kojoj se diskusi nalaze. Ribe su podlo�ne stresu, od kojega lako mogu i umrijeti. Odaberite onog diskusa koji jede bez straha i ne sakriva se u kutu akvarija.

Akvarij treba biti duga�ak (preko 100 cm) i visok (barem 50 cm). Samo na taj na�in �e do izra�aja do�i puna ljepota i gracioznost diskusa. Treba ga gusto zasaditi sa biljkama, ujedno ostavljaju�i prazan prostor za plivanje. Tako�er, u akvarij treba staviti razna drva i panjeve. Oni �e uz dekorativan element otpu�tati i tanin koji �e vodu kiseliti, omek�avati i potamniti. To je prili�no bitno jer diskusi ne vole previ�e svijetla, pa je dobro da na povr�ini budu i plutaju�e biljke.

Kvaliteta vode igra zna�ajnu ulogu kod svih ciklida, ali je kod diskusa ona od neprocjenjive va�nosti. Biolo�ka filtracija mora biti gotovo idealna, razina amonija i nitrita na nuli, a nitrata gotovo na nuli. Tvrdo�a vode i pH nisu toliko bitni, ali moraju biti konstantni. U prirodnom okoli�u tvrdo�a vode je vrlo niska, �ak i ispod 1�dH. Za rast biljaka potrebna je minimalna tvrdo�a od 3�dH. Diskusi �e dobro podnositi relativno tvr�u vodu 10 � 15�dH, pa i do 18�dH. Jedino je za uspje�no razmno�avanje potrebno sniziti tvrdo�u na ispod 10�dH. Voda treba biti kisela, pH izme�u 6 � 7, a za uspje�no razmno�avanje 5.5 � 6.0. Kako je u mnogim na�im krajevima sastav vode druga�iji od onog potrebnog diskusima, voda im se mora prilagoditi. To je jedan od glavnih razloga za�to diskus nije riba za po�etnika. Smanjivanje tvrdo�e i pH posti�e se tresetom, deioniziranom vodom, filtracijom preko reverzne osmoze, ionskim izmjenjiva�ima... Svi ti na�ini zahtjevaju iskustvo i znanje. Tako�er se moraju konstatno mjeriti parametri vode u akvariju kao i vode koja �e se dodati, jer diskusi ne podnose velike i iznenadne promjene. Zbog svega navedenog, diskus nikako ne bi trebao biti prva riba bilo kojega akvarista.

Za razliku od drugih ciklida, diskusima je temperatura vode jedan od vrlo bitnih faktora. Neka temperatura tako�er bude konstantna 26-31�C, jer ukoliko do�e do pada temperature postaju podlo�ni napadima parazita. Da bi se sprije�ilo oboljevanje diskusa, mnogi akvaristi provode rigorozne karantene koje traju i do tri tjedna.

Ribe i biljke koje mo�emo imati sa diskusom

Mnogi ozbiljniji uzgajiva�i u akvarijima dr�e isklju�ivo diskuse, kako bi smanjili mogu�nost zaraze na minimum. Uz to, kako diskusi �ive u prili�no toplim vodama, ve�ina riba ne mo�e podnijeti takve temperature. Skalari su ribe koje dolaze iz istoga podru�ja kao i diskusi. Potrebno je upozoriti da mnogi skalari u sebi nose parazite na koje su diskusi izrazito osjetljivi, pa ih ve�ina akvarista izbjegava. Ako ipak odlu�ite dr�ati zajedno te dvije vrste, budite sigurni da skalari ne nose u sebi parazite. Najprikladnije ribe su jata malenih tetri Paracheirodon axelrodi (kardinal neonke), Hemmigrammusi, Nannostomusi koji ne�e smetati diskusima, a doprinjet �e vizualnom efektu akvarija. Miroljubivi patuljasti ciklidi Papiliochromis ramirezi i neke Apistogramme tako�er �ine idealan izbor. Neonke � Paracheirodon innesi, i Corydorasi dolaze iz hladnijih voda pa �e imati problema u toplom akvariju sa diskusima.

Hemigrammus erythrozonus

Paracheirodon innesi

Paracheirodon axelrodi

Nannostomus trifasciatus

Kao i kod riba, temperatura vode igra zna�ajnu ulogu i kod izbora biljaka. Echinodorus bleheri � Amazonka � najpopularnija biljka za "amazonski" akvarij, Nymphoides aquatica, Cabomba furcata, Ceratophylum demersum, Microsorium pteropus, Ludwigia glandulosa, Anubias, Cryptocorine, Vallisneria Spiralis, su biljke koje �e najbolje pristajati akvariju sa diskusima.

Echinodorus bleheri

Ludwigia glandulosa

Ceratophyllum demersum

Vallisneria spiralis

Razmno�avanje

Diskusi postaju spolno zreli izme�u 18 � 24 mjeseca �ivota. Potrebno se je odlu�iti izme�u dvije tehnike razmno�avanja. Kod prve se razmno�avaju samo izvorne, originalne vrste. Do takvih diskusa je vrlo te�ko do�i, te�e se pare i puno su neotporniji. Kod druge tehnike se razmno�avaju umjetno uzgojene varijante diskusa. Pri tome treba tako�er odlu�iti �elite li zadr�ati tu varijantu ili kri�anjem dobiti novu. Mogu�e je nabaviti ve� upareni par (prili�no skupa varijanta), a najbolje je kupiti vi�e mladih diskusa koji �e se vremenom formirati parove.

Razlikovati mu�jaka i �enku ponekad i nije ba� lagano. Mu�jacima je profil lubanje zaobljeniji, trebali bi imati du�e trbu�ne peraje, za�iljenije le�ne i analne peraje. Najuo�iljivija razlika se javlja za vrijeme parenja. Genitalne papile �enke su zaobljene, dok su mu�jakove �iljatije. Uparuju se na taj na�in da se mu�jak i �enka konstantno pribli�avaju jedan drugom. Le�na i analna peraja potamne, a i boja tjela se promijeni. Mu�jak �isti mjesto, veliki list, teglu ili �ak akvarijsko staklo. Ribe plivaju zajedno, �esto se kre�u prema nazad, te istodobno izvode �udne pokrete glavom.

Da bi se diskusi uspje�no razmno�ili potrebno je da parametri vode budu sljede�i. Tvrdo�a vode oko 6 dH (po�eljno i manja), pH � 6, temperatura � 30-32�C. Iako �e mnogi diskusi i u tvr�oj vodi poku�avati dobiti potomke, to �e biti prakti�ki nemogu�e jer u tvr�oj vodi vanjska ovojnica jaja zbog prevelike koli�ine kalcija postaje pretvrda, pa spermij ne mo�e prodrijeti kroz nju. Na taj na�in jaja ostaju neoplo�ena, a sav trud diskusa propada. �enka lije�e 50 � 400 jaja�ca na prethodno o�i��enu i pripremljenu podlogu. Mu�jak ih nakon toga ispu�ta spermu (zna se �ak dogoditi da se upare dvije �enke pa od cijelog ritauala na kraju nema ni�ta.) Kao i kod drugih vrsta ciklida prvi poku�aji �esto zavr�avaju neuspjehom mladog para.

�enka perajama pokre�e strujanje vode, dovode�i jajima dodatnu koli�inu kisika, a mu�jak �titi teritorij. Neoplo�ena i propala jaja odstranjuju. Nakon 60-ak sati izlije�u se mlade ribice. Tada ih roditelji mi�u na drugo unaprijed pripremljeno mjesto. Prvih dana �ivota ribice hrani vre�ica �umanjka sa kojom su se rodili. Kada potro�e sav �umanjak, proplivaju i po�inju se hraniti ko�nom sluzavom izlu�evinom sa tijela roditelja, koja nastaje samo u to doba i proizvodi ju �lijezda. To je tzv. mlijeko diskusa i predstavlja idealnu hranu za mlade diskuse sljede�ih tjedana. U tom nevjerovatnom i prekrasnom �inu sudjeluju oba roditelja, koji se izmjenjuju u podmetanju svoga tijela. Ako kemijski sastav vode nije primjeren, roditeljima se na ko�i ne�e niti stvoriti izlu�evina, te �e cijeli mrijest propasti.

Mnogi iskusni uzgajiva�i diskusa odvajaju neizlegnuta jaja od roditelja, te se sami brinu za njihov daljnji rast. Nakon toga mladi diskusi su spremni za hranjenje artemijama i mikrocrvima. To je najpovoljnije vrijeme da se odstrane od svojih roditelja i nastave �ivot bez njih. Kao i sve druge ciklide potrebno ih je hraniti �esto, paze�i na optimalnu kvalitetu vode. �estom izmjenom dijela vode, ubrzat �e se njihov rast.

Bolesti

Najbolji na�in za spre�avanje bolesti je sna�na prevencija. Karantenom, optimalnom kvalitetom vode, pravilnom prehranom mo�i �ete sprije�iti mnoge bolesti. Jer mnoge bolesti se te�ko dijagnosticiraju, a ribe se te�ko ili nikako lije�e. Ali, diskusi su samo �iva bi�a, oni i u prirodi �ive i umiru, pa tako i u akvarijima.

Karantena � slu�i da bi se uvidjelo da li je nova riba zdrava, te da izbjegnemo eventualnu zarazu ostalih riba. Premda mnogi akvaristi dr�e da je karantena nepotrebna, kod skupocjenih diskusa je skoro pa neophodna. Diskus se stavlja u prethodno pripremljen maleni akvarij u kome �e se osje�ati sigurno. Svjetlo nije potrebno ili treba biti na minimumu. U razdoblju od tri tjedna treba pozorno pratiti svaku ribu kako bi se uo�ili eventualni problemi. Medicinskim kupkama ribe se �iste od eventualnih nametnika. Pove�anjem temperature na 35�C uni�tavaju se paraziti, Capillaria i Hexamita.

Optimalna kvaliteta vode � diskusi su stolje�ima razvijali svoj imunolo�ki sistem u Amazonskim kiselim i mekanim vodama. U alkaloj vodi se nalaze druga�iji patogeni nego u kiseloj, a i koli�inski ih ima vi�e. Zbog toga bi idealno bilo da voda u akvariju bude ba� takva. Ali jo� je zna�ajnije da bude konstantna. Posebno se to odnosi na temperaturu koja nikad ne smije naglo pasti, jer �e do�i do infekcije parazitima.

Pravilna prehrana � u prirodi diskusi se hrane larvama insekata, malim crvima i ra�i�ima. Danas je tehnologija toliko napredovala da je �ak sigurnije hraniti diskuse kupovnom nego �ivom hranom. Hrane�i ih �ivom hranom, uvijek postoji opasnost od preno�enja bolesti. Hranite ih hranom koja �e im omogu�iti siguran izvor proteina, vitamina, minerala i ugljikohidrata. Najbolje je da im ne dajete svaki dan istu hranu, jer �e im ona ma kako dobra bila nakon odre�enog vremena dosaditi. Bolje im je vi�e puta na dan dati po malo hrane. Naravno, kao i kod svih ostalih riba, treba paziti da se ne daje previ�e hrane.

Ali ma koliko se trudili, oboljenje diskusa se ne mo�e nikada sa 100% sigurno��u sprije�iti. Prikladni uvjeti smanjuju rizik, ali ga ne mogu u potpunosti eliminirati. Svakodnevnim promatranjem mogu�e je uo�iti promjenu na ribi i reagirati na vrijeme. Neki od znakova bolesti diskusa su sljede�i: spu�tene peraje i ograni�eno kretanje, odbijanje jela du�e od dva dana, �e�anje diskusa o podlogu ili kamenje, plivanje postrance, u�estali izlazak na povr�inu po zrak, potamnjenje cijelog tjela... Pravilna dijagnoza je najva�nija. Ukoliko niste sigurni, raspitajte se prije nego bude prekasno. Diskusa je potrebno izvaditi iz akvarija i lije�iti ga u zasebnom, malom akvariju. Spomenut �emo samo dvije �este bolesti koje akvarsti �esto mje�aju � hexamita i rupe u glavi. Hexamita je crijevna protozoa koja napada crijeva. Sluzavi izmet je prvi znak hexamite, a zatim se riba po�inje skrivati u uglove akvarija, pliva natra�ke i boja joj skroz potamnjuje. Pravilnom karantenom hexamita se mo�e navrijeme uo�iti i riba izlije�iti.

Rupe u glavi nastaju zbog manjka vitamina C, D, kalcija i fosfora, a sve se to javlja zbog lo�e kvalitete vode u akvariju ili nepravilne prehrane. Primje�eno je da se u gusto zasa�enim akvarijima rupe u glavi pojaljuju mnogo rije�e. Ako se diskus na vrijeme ne lije�i, u rupe se usele neparazitski bi�a�i koji ina�e nastanjuju akvarije, te riba umire.

Diskus je riba koja zadivljuje svakog akvarista, bilo po�etnika ili iskusnog profesionalca. Boja, izgled, pona�anje, privla�e akvariste na prvi pogled. Imaju reputaciju te�koga odr�avanja. Diskusi svakako nisu ribe za akvarista po�etnika, ali malo iskusnijem akvaristi trebao bi biti pravi izazov. Oni su zahtjevniji od mnogih drugih akvarijskih riba, potrebna je striktna i regularna izmjena vode povezana sa njenim redovitim testiranjem, pouzdaniji i kvalitetniji filteri i grija�i. Dobro razmislite mo�ete li ispuniti sve te zahtjeve. Ako je odogovor da, diskusi su prave ribe za vas. Oni nisu jako aktivni, ne vole bzo plivati po akvariju, a ne vole ni druge ribe koje to rade. I ba� je to veli�anstveno i dostojanstveno dr�anje diskusa jedna od njegovih prepoznatiljivih i neodoljivih karakteristika. Pru�ite li im potrebnu njegu, uzvratit �e vam svojim neponovljim pona�anjem, mirno�om i graciozno��u. �elite li imati ciklida u gusto zasa�enom akvariju sa mno�tvom biljaka, diskus je riba za vas.

Marbled hatchetfish

2007-12-23T12:28:05Z

Naziv-marbled hatchetfish (mramorna sjekirica)

Karakteristicne�su�po gotovo ravanim lednim dijelom, veoma izbacen prsni dio, a prsne peraje su im smjestene na kraju tijela. Takav oblik tijela im omogucva lako bjezanje pred grabezljivcima ali i mogucnost lakog lova plijena, jer kada treba one �lete�.

Vole brz vodu bogatu kiseonikom. To su takode jatne ribe od 6-7 komada u akvarijumu da bi se osjecale ugodno.

Suva pahuljasta hrana im nije dovoljna pa im treba osigurati i zvu i zamrznutu hranu. Oblik njihovih usana ukazuje na to da su one ribe koje se hrane na samoj povrsini te da nece skupljati hranu koja padne na dno.

Pol�i�razmnozavanje:

Zenke su deblje od muzjaka i kada jaja u njenom tijelu postanu vidljiva, vrijeme je da ih odvojimo u poluzatamljeni akvarijum sa mekom vodom i mnogo treseta i pojacamo prehranu, zivom hranom.

Mladj se izlijeze nakon 24-36 sati i 5. dan, kada proplivaju, pocinjemo hranjenje artemijom

Silver Hatchet Fish

2007-12-23T12:26:47Z

Silver Hatchet Fish (srebrana sjekira)

Porijeklo-Argentina

Temperatura-24�-30�

Srebrna sjekirica dobila je ime po uskom obliku i dubokom trbusnom dijelu poput ostrice sjekire. Najneobicnija kod ove srebrnosive ribe jesu jako povecane prsne peraje. Kada je u opasnosti ili kada lovi plijen, srebrna sjekirica koristi te peraje kako bi postigla brzinu u vodi i, eventualno, skocila u zrak.

Morske sjekirice pripadaju drugoj skupini riba i imaju prilicno razlicit nacin zivota.

Pirane...

2007-12-23T12:24:48Z

Pirane...

Pirane mozemo podijeliti u vise rodova I to su:

Pygocentru-

Serrasalmus-

Pristobrycon-

Pygopristis-

Catoprion-

Metynnis(Silver Dollar)-

Nama najpoznatije su definitivno piratne iz roda Pygocentrus i to Pygocentrus nattereri poznata jos po nazivima Red Belly Piranha, Red breasted piranha� ovo vrsta takodje postoji u zutoj varijaciji I zove se �Ternetzi�. Ove pirane su jatasice tako da se preporucuje drzanje najmanje od 3-5 kom. Potrebno je za jednu piranu obezbijediti oko 70-80 litara vode, ova kolicina se moze smanjiti na ustrb duzine akvarijuma sto duzi to bolji.

Max. veicinu dostizu za oko 18 meseci I mogu da narastu oko 35cm mada retko u kucnim akvarijumima prelazi 30cm. temperature vode bi trebala da varira izmedju 24-28 C, idealno oko 26 C, Ph 6.6-7.1.

Ishrana: riba, peraja ribe, racici, gliste�

Razmnozavanje: Nerazlikuje se muzijak od zenke, zabelezeni su slucajevi razmnozavanja u kucnim akvarijumima.

Karakteristike: Crvena boja koja se provlaci od pocetka glave sve do kraja analnog peraja, crveno oko, tamna ledja prekrivena svetlucavom krljusti.

Pygocentrus cariba: Black Hart Piranha, Orinoko Red Belly. Ova pirana je slicna po odliku kao I Pygocentrus Nattereri. Cariba je dosta svetlija (sive) boje, takodje se provlaci crvena boja ali ne sa takvim intezitetom, oko je srebrne boje sa tim da ima I gore I dole crnog pigmenta pa izgleda kao da ima uzduznu straftu preko oka. Cariba je dosta agresivnija on Nattereri pirne, ima deblju vilicu, i iza skrznog poklopca nalazi se crna tacka.

Uslovi drazanja su isti kao I kod Pygocentrus Nattereri pirane.

Pygocentrus piraya: Piraya, Rio Sao Francisco piranha, black-tailed piranha, King piranha� Oblik tela isti kao I kod Nattereri I Cariba pirana. Ovo je najveca pirana u rodu Pygocentrus, moze da naraste cak do 60cm sto u prevodu za njeno drzanje u akvarijumu znaci cak 400 litara po pirani (govorim o odraslim piranama). Glavana karakteristika jeste: prozirno ledjno peraje kod odraslih primeraka I boja tela. Dok se kod Nattereri pirane crvena boja krece po stomaku kod Piraya pirane ona se proteze visoko prema ledjima. Boja je od svetlo zute do intenzivno crvene. Ovo odaje utisak kao plamena na telu ribe. Izuzetno agresivna I poseduje crte kanibalizma pa se neretko dogadja da vlasnici zavrse sa manjim brojem pirana nego sto su kupili.

Uslovi drzanja, sem kolicine vode po pirani su isti kao I kod Nattereri I Cariba.

Drugu veliku grupu cini rod Serrasalmus. Za Serrasalmus vrsu smatra se da su daleko agresivnije od Pygocentrus vrste. Takodje vrsta Serrasalmus se drugacije ponasa u akvarijumima. Skoro sve serrasalmus vrste su solitary predatori sto znaci jedna riba za jedan akvarijum. Od ovog sablona odskace Serrasalmus Spilopleura. Sve Serraslmus vrste imaju slican oblik karakteristika je tkz. HIGH BACK. Sto se tice razmnozavanja u akvarijumima nepostoje validni podaci o tome, zna se da je Serraslmus Rhombeus vrsta upela da opstane u nekim rekama na Floridi I da je u jednom javnom akvarijumu izmescena Serraslmus sanchezi pirana. Bitna karakteristika: Treba reci da Serrasalmus vrste imaju izrazito spor rast.

Najpoznatije medju njima su:

Serrasalmus Rhombeus (Black piranha, Rhom, Niger, White pirana): Ovo je definitivno pirana sa najvise varijacija u boji. Ima ih od svetlo belih od potpuno tamnih crnih. Razlog je verovatno njihova velika rasprotranjenost kroz Juznu Amriku.

Moze da naraste do 50cm.

Karakteristika: Izrazito CRVENE oci (RUBY RED EYES), jako spor rast kada dosegne velicinu oko 10-12cm raste oko 1.5-2cm godisnje

Ishrana:sve od mesa, neretko se daju I mali misevi ili drugi sitni sisari.

Serrasalmus Brandtii (White piranha): Zivi samo u jednoj reci Rio Sao Francisco. Sigurno jedna od najredjih pirana izuzetno agresivna, ako ne i najagresivnija. Naraste oko 30cm. Kao mala pirana je srebrne boje koja prelazi took rasta u svetlo zutu (zlatnu boju). Karakteristika ishrane: ishrana perajima drugih riba.

Zanimljivost: Za ovu piranu Indijanci koji zive u njihovoj blizini veruje da prenosi zaraze, i zabelezeni su smrtni slucajevi medju indijancima posle ujeda ove pirane.

Serrasalmus Altuvei (blue caribe): Ova pirana naraste oko 20-25cm srebrne boje sa tamnim tackama .

Serrasalmus spilopleura: Boja ribe srebrnkasta sa zutim refleksijama. Naraste oko 30cm, za razliku od drugih serrasalmus vrsta moze se drzati u akvarijumu u jato ali samo sa svojom vrstom.

Serrasalmus Elongatus: Izuzetno retka pirana, male pirane su srebrno-zelenkaste boje bez izrazitih tackica po telu, mada postoje primerci koji imaju crnu tacku iza skrznog poklopca. Elongarus ima karakteristican oblik. On je za razliku od ostalih pirana izduzenog oblika (kao stuka) izuzetno je brz I zbog toga se prepoucuju dugacki akvarijumi min 150cm. Dostize duzino oko 30cm. Kada odraste prednja peraja dobijaju naranzdastu li crvenu boju, telo srebrnoo, a oko OKA se javlj krug crvene boje.

Serrasalmus Medinai (Medina`s Piranha)

Serrasalmus Manueli

Serrasalmus Maculatus

Serrasalmus Geryi (Violet line piranha): Pirana srebrnkaste boje karakteristicna po tome so ima upadljivu ljubicastu liniju koja se krece od glave preko ledja sve do repa. Naraste oko 25cm

Serrasalmus Compressus

Serrasalmus Eigenmanni

Serrasalmus Sanchezi

U od Pristobrycon ulaze: STRIOLATUS, EIGENMANNI, CALMONI

U rod Pygopristis ulazi: DENTICULATA

Piaractus brachypomus (Black Pacu-Crni paku) i Colossoma macropomum (Red-Belly pacu-Crveni paku) NISU PIRANE

ISHRANA PIRANA: Kazu da bi ishrana pirana trebalo da se sastoji 95% od cele ribe ili delova ribe (peraja,fileti...) Dobar izbor kod hranjenja ribom bile bi ribe koje imaju tkz. belo meso kao sto je recimo oslic,racici, riba list morske ribe uglavnom, mogu se hraniti i ribama koje imaju tkz. crveno meso kao naprimer losos,pastrmka ali pod uslovom da su svezi posto njihovo meso sadrzi dosta masnoce pa ako ne mozete kvalitetno da ocistite akvarijum posle davanja takvog mesa onda ga bolje izbegavati. Treba takodje izbegavati meso od svinja,krava, svih sisara, prosto zato sto takvo meso takodje sadrzi velike kolicine masnoce. Male pirane bi trebalo hraniti cesce, mozda 2-3 cak i 4 puta dnevo sve zavisi od kolicine koju dajete, treba paziti da se ne pretera, kada primetite da su stomaci vasih malih pirana fino zaokrugljeni trebalo bi prestati.

Korisna stvar bi bila cak bih rekao i obavezna da se napravi strujanje vode u akvarijumu. to moze da se napravi pomocu powerhead-a. Pirane prosto obozavaju da plivaju u struji (NE U ELEKTRICNOJ), ali i obezbediti neki zaklon gde nema strujanja vode da mogu da se odmore. Zasto je ovo korisno? Pirane gde postoji strujanje vode,trose vise energije a samim tim i iziskuju vise hrane, sto se odrazava na njihov rast kao i na njihovo zdravlje.

Koje snage, powerhead ce te koristiti zavisi od duzine akvarijuma.Za akvarijum duzine 120Cm potreban je powerhead snage od 800l/h do 1200l/h.

(izvor texta akvaristika)

A sad nesto samo da vam izmamim osmjeh na licu:D

Zubi malih njeznih piranica:D

Ruka posle ujeda, male njezne gladne piranice:D